Tebi, koji čitaš…

1. Ja te volim.

Ako se pitaš zašto, onda ne vidiš ono što ja osećam. Osećam ljudskost, dobrotu, nežnost. Volim kada se smeješ, želim da to radiš češće, i kada se opustiš, i misliš da te niko ne posmatra, volim kako izgledaš kada razmišljaš, i kako ti disanje uspori. Volim što si stidljiv, i što si otvoren, način na koji grliš, i što voliš da čitaš. Volim način na koji govoriš o drugima, želela bih da češće tako pričaš o sebi, i to što u svima vidiš lepo, čak i kada je ono skriveno negde. Ja te volim. Tebe, koji čitaš. I one koji ne čitaju, i one koji spavaju, ili su tek ustali. I one koji vole, i one koji su zaboravili kako.

2. Razumem te.

Makar se trudim, svojski, a ako to nije dovoljno, potrudiću se još više. Jer ti zaslužuješ da te drugi razumeju, ali moraš i ti razumeti njih, ili se bar truditi.

3. Želim da budeš srećan.

Ali ti prvo to moraš poželeti za sebe. Ako trenutno ne znaš šta je sreća niti kako ćeš je ostvariti, ne brini, to nije ništa strašno. Počni od gluposti. Počasti sebe šoljom crnog čaja (ako ga voliš, ako ne onda nečim drugim), ili čokoladom, ili možda dobrim filmom, ili šetnjom. Ili dremkom? Uradi šta god želiš. Sreća se ne dobija, ona se stvara, nekada je izazovu drugi ljudi, nekada ti sam. P.S. Zagljaji leče. Ne šalim se. Grli se što više! Sa svima.

To je sve što ti treba u životu.

Tebi, koji čitaš…

Ako ti napišem pismo

Ako ti napišem pismo hoćeš li ga pročitati onako kako bih ja to želela?

Kradom, van vidokruga svih zloslutnih očiju, jer ova hartija je samo tvoja i niko je drugi ne bi shvatio. Smešten udobno na krevetu čiji dušek i posteljina još uvek čuvaju naše tajne, razgovore i snove i sad.  Uz šolju toplog crnog čaja sa malo mleka u sećanje na mene, jer znaš  koliko volim njegov ukus. Sričući polako, sebi u bradu kako bi te reči shvatio baš onako kako sam želela. Prstom polako dodirujuću svako slovo koje je moja ruka napisala. U jednom dahu, ne oklevajući ni trenutka kada vidiš od koga je.

Ako obećaš da ćeš ga tako čitati onog trena kada bude pristiglo na tvoju adresu, evo ga. Evo mog pisma.

Još uvek si muzika moga uha. Slatko – gorki ukus mojeg nepca. Tanana nit između sna i jave.
Još uvek si šaptaj vetra. Pogled koji se gubi u daljini. Haotična misao mog uma.

Eto mog pisma.

 

Ako ti napišem pismo