Jeftina

Tog jutra si me ucinio jeftinom.

Bila sam prodana dusa.

Pred moja kolena prosuo si sitnis i po koju laz koji su se dugo prikupljali u tvojim dzepovima.

A ja sam ih, kao malo cigance koje skuplja kovanice iz kumove busne kese, pokupila, mahnito.

Lezala sam ispod tebe, kruta i odsutna, a da to nisi ni primetio.

Uspeo si da mi uzmes sve. Postala sam kao ti.

Prosjak na stepenicama hrama Srece. Tuzno, uplakano celjade koje vapi za neznoscu.

Bio je petak. Crveni lak na noktima mi se izlizao. Haljina mi je bila poguzvana. Na putu do kuce sam rukom u dzepu prevrtala po kovanicama koje su mi zarile prste.

Za prolaznike bila sam ono sto nikada ne zele svojoj deci.

Kurva.

Jeftina.

Sama.

Nije me grizla savest. Nisam bila srecna. Nisam bila tuzna. Nisam bila….

Tog jutra si mi uzeo dostojanstvo.

Jeftina