Свети Сава

Свети Сава

Течеш.
Жубориш и преплављујеш.
Плаветнило речи се просуло посвуда.
Мирише.
Изазива глад,
људи се грабе
за белим крухом доброте
којим нас храниш.
Тако га мало има.
Свакоме тек мрва на тањир падне.
Лавеж.
Тргају ланце и реже.
Још се понека бесна псина,
што прежива и глође правду и знање,
и данас чује,
као што надгласивале су нас ономад.
Речи.
Висе нам о пасу.
Светле и секу.
Њиховим се оштрицама бранимо.
Ходамо.
Сви имамо сопствене „Савине стопе“.
Лутамо, спотичући се о злодела и поган.
Не одустајемо!
не застајкујемо на раскршћима живота,
пратимо твој глас.
Течеш Саво…

Свети Сава

Poziv

Sta smo bili?

Kuda smo isli?

Sta smo sanjali?

Gde smo stigli?

Sta smo zeleli?

Kako smo ziveli?

Jesmo li se iskreno smejali?

Jesmo li plakali?

Jesmo li osecali?

Jesmo li uzivali?

Jesmo li ljubili?

Sta smo znali?

Sta smo umeli?

Da li smo gledali?

Disali?

Pisali?

Slikali?

Dodirivali?

Plasili?

Uzasavali?

Bezali?

Vracali se?

Jesmo li??????

Sta smo bili?????

Desetine pitanja. Odgovora nema. Jer odgovor ni na jedno pitanje nije potpun bez obe strane.

Strahujem. Strahujem da okrenem tvoj broj, da cujem onaj zvuk dok cekam, tvoj glas. Gospode, tako ga dugo nisam cula, mozda ga i ne prepoznam.

+38169422….

………………

……………..

-Halo?

– …… Ne secam ti se glasa….

– Ko je to?

– …… Cujem, ni ti mog.

– Dugo nisi zvala…

– Uzasavala sam se mogucnosti da se neces javiti, da me neces prepoznati… Da me nema vise….

– ……..

– Nemoj da cutis.

– Ne znam sta da ti kazem….

– Pricaj mi bilo sta, ja sam tu… Samo… Zelim da ti slusam glas…..

– Ne znam sta… Pitaj me nesto…

– Reci mi…. Da li je moguce da vise nemamo o cemu da pricamo?   … Jesmo li ikada imali? …. Zar smo voleli u tisini????

– …………. Voleli smo, jednostavno, drugacije od drugih….

– Jesmo li isto sanjali, glavu uz glavu? Jesmo li zeleli? STA SMO BILI?! Reci mi! Progovori vec jednom! Ne mogu vise da cutim, ne mogu da trpim tisinu! Izjeda me, lagano, kao debela i dugacka pantljicara, hrani se secanjima, zvucima, dodirima! CUJES LI?! GOVORI!

– Ne znam… Nisam….

– Sta ne znas, nisi?! Govori! Ne mozemo ovako da zavrsimo… Ovo nije dostojno onome sto smo imali…

– Nisam imao potrebu da ti govorim…. Dokazivao sam.

– Pricaj mi bilo sta…..

– Volim te.

zvuk prekinute veze.

Bela praznina u stisnutoj saci, posoljena, zacinjena ali bez reci…..

Poziv