Ne ostavljaj me samu

Nikada, molim te, nikada me ne ostavljaj samu,

jer onda se nebo smraci, i poteku kise,

i onda je hladno, prokleto hladno.

Nikada, molim te, nikada me ne ostavljaj samu,

jer onda nastane pomracenje, i lose prati me,

onda padam, i nema nikoga da mi pruzi ruku.

Nikada, molim te, nikada ne ostavljaj me samu,

jer onda zapeta puska ispaljuje pogresna secanja u mome pravcu,

i gadja najnize, najbolnije, pravo u dusu.

Nikada, molim te, nikada me ne ostvaljaj samu,

jer ne umem sama, i ne znam sama, i necu sama,

i sto bih, kad ti mozes biti tu.

Nikada, molim te, nikada ne ostavljaj me samu,

jer onda moze mnogo da se desi, neko da naidje,

neko da te zameni, i otera oblake, i kisu zaustavi,

i pruzi ruku, i pusku napuni drugim secanjima,

i pokaze mi da mogu sama, da umem, i zelim.

Eto zato me nikada ne ostavljaj samu.

Ne ostavljaj me samu