Voleli smo se drugacije od svih – drugi deo

Hocemo li ikada moci biti kao svi drugi ili cemo na samom kraju oboje izaci povredjeni i podviti repove kao najureni psi? Jesmo li ti i ja zaista osudjeni da se volimo i vodimo rat jedan protiv drugog? Koliko cemo izdrzati, i mozemo li nekako oboje pobediti? Zasto je nasa ljubav takva, i kome smo ucinili zlo pa sada placamo tako okrutan i golem danak?

Osudjeni smo na noc i skrivanje. Svaka je ista, ti i ja, uplasenih i uznemirenih pogleda, oteklih, popucalih i krvavih usana, uzavrelih tela na kojima se jos osecaju mirisi ostataka strastvenih dodira, bolnih, natecenih jezika od previse razmenjenih slatkih reci.

Sunce nam je postalo neprijatelj, poceli smo ga izbegavati. Prvi zraci znak su za rastanak. Cim prve trake sunceve svetlosti prodru do nase koze postajemo dva stranca okupana bolom.

Ne sijajte zvezde, barem jos malo se strpite, pustite me da uzivam u mirisu njegove koze i izgubim osmeh u njegovim ocima, sapcem mu tiho koliko ga volim, neka se reci zamrse u njegovu crnu kosu da ih nikada ne moze izvuci i razmrsiti. Dajte mu vremena i odvezite jezik, nek prica, bilo sta, o bilo cemu, samo da mu slusam glas i uzdahe. Dozvolite mu da me jos makar malo drzi za ruku, nek oseti moju kozu. Nek stane vreme. Dozvolite da budemo jos samo trenutak neciji, i voljeni. Ne trazim mnogo. Trazim mirise majskih ruza, noc i malo vise vremena. Trazim ispreplitana, znojava tela u tami koja tesko uzdisu jer znaju da ce ih dan uskoro razdvojiti. Trazim lepu rec i neznost, jeftine cigarete koje sam ostavila pored kreveta, i trapave izjave ljubavi. Trazim NJEGA jos samo na tren…..

Voleli smo se drugacije od svih – drugi deo

Voleli smo se drugacije od svih

Imali smo sansu, i iskoristili smo je. Voleli smo se drugacije od svih. Nasa ljubav je uvek bila tuzna, pomalo bajkovita. Imali smo jedno drugo, ali nikad se pravo nismo imali. Mazili smo se pogledima okupani mesecinom, nagi, bez maski. Ljubio si mi suze, milovao tugu koja je rasla u mojim grudima. Ta je tuga sada srasla sa mojim srcem i osecam bice tu zauvek. Drugi su se voleli prosto i jednostavno, skoro pa filmski, drzali su se za ruke, vodili obicnu ljubav, milovali, ljubili, a mi… Mi smo vodili rat ljubavi, hteli smo jedno drugo ali nam se nije dalo, ljubili smo se tajno i skriveno, kasnije odlazili kuci crvenih, otecenih usana koje su bile poput svezih jagoda. Gledali smo se krisom, kroz grmlje kao sunce kad pusti koji zrak kroz tmurne oblake. I niko nije znao za nas, a opet svi su znali. Skrivali smo se ispod jorgana, grejali ljubav koju smo nosili u sebi. U ranim jutarnjim satima, pre nego sto bih pobegla u noc, bdila sam nad tobom, kao majka nad detetom, pratila svaki tvoj udisaj. Na vratima bih zastala da poslednji put udahnem mirise kojima je tvoja soba bila okupana. Mirise majskih ruza, i naseg znoja. Dolazila bih kuciporazena saznanjem da nikada neces biti istinski moj, legala u krevet sa mislju da je ovo poslednji put da sam te imala samo za sebe, a vec sutradan bih se opet nasla u istom filmu, a glavni glumci smo opet bili ti i ja. Strahovala sam da cemo postati zauvek tajni, zauvek skriveni, baceni po strani, plasila sam se reakcije sveta u kojem smo se borili da mi budemo MI. Kada smo postali kao i svi drugi, obicni i jednostavni, isti, sve je proslo i to vise nismo bi mi, onaj strastveni, razuzdani par koji se skrivao i voleo. Ti si nestao popravljajuci i gradeci zidove koje sam teskom mukom srusila. I ne mogu a da ne pomislim da nam je bilo sudjeno da budemo drugaciji, tajni i samo nasi, da svi znaju, a niko ne zna za nasu ljubav.

Voleli smo se drugacije od svih

Volim, dakle postojim.

Umem, i zelim da volim. Saznanje da nam je do nekoga stalo, da sa njime zelimo deliti zivot i sva njegova iskustva, dobra i losa, cini nas ljudima. Danas svako moze reci te dve reci, postale su beznacajne i olako se izgovaraju i retko ko ume da ih upotrebi na pravi nacin. Sa ponosom pisem da ih ne upotrebljavam olako, ali isto tako ih i ne prihvatam olako. Voleti se moze na vise nacina, ni jedna ljubav nije ista, mozda slice jedna drugoj ali svaka ima neki svoj poseban pecat. Voleti majku i oca, voleti sestru ili brata, voleti drugaricu ili druga, devojku ili decka, sve su to razlicite ljubavi. Kada majci ili ocu govorimo da ih volimo, te dve reci izgovaramo sa toplinom i bez uzdrzavanja jer znamo da cemo ih uvek dobiti nazad. Reci sestri ili bratu u nama budi zastitnicku ljubav. Voleti drugaricu ili druga ne ume i ne moze svako, jer nema svako prave i iskrene prijatelje, prijateljska ljubav iziskuje odrzavanje, podrsku, dobrotu. Voleti muskarca je pak stvar strasti, fizicke i psihicke privlacnosti, osecanje zudnje za njime. Tu su potrebni dodiri, reci, misli. Nju cesto prati i bol, hteli mi to priznati ili ne. Ni jednog muskarca ili zenu ne zelimo i ne volimo na isti nacin, jer ni oni nisu svaki ili svaka. Dakle, da skratim laprdanje, JA VOLIM, i zbog toga sam srecna. Mozda ta ljubav nije idealna, ali na kraju krajeva ni jedna nije. Mozda mi ljubav nije uzvracena, ali opet retko koja jeste.

Volim, dakle postojim.

Restoran „Slomljeno srce“

Dobro vece, i dobrodosli, veceras samo za Vas mrtva cetiri zida, izlaza nema. Na meniju zgazeno covecije srce, sa prilogom punomasna izdaja; Za dezert par slatkih lazi i po koji kiseo osmeh; Uz glavno jelo litar tuge sa dve, tri kocke bola; A uz dezert osvezavajuci samar preko usta. Najpovoljnije u gradu. Navali stoko.

~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~

Restoran „Slomljeno srce“