Da te iselim iz glave

Vidis, nije problem preboleti. Tu sam skolu odavno zavrsila. Ali jeste problem zaboraviti.

Volela sam da spavam. Bila sam jedna od onih uspavanih lepotica. Sada mi se previse cesto uvuces u san, a to, lepi moj, ne mogu i necu. Mada, ne izostajes ni kada sam budna, neretko mi dosetas u misli, olako, kao da tu oduvek pripadas. Nije fer to mili, jer sam vise nego sigurna da mene u tvojim mislima nema.

I tako, ja bezim od tebe u snovima, u zivotu, ali mi to nekako ne polazi za rukom.

Nemam ja lutko moja vremena da cekam da se ti iselis iz moje glave, a nikako da te odatle izbacim, pa eto tako, tumaram i ja sa tobom iako mi to bas i ne prija.

I priznajem, moja je krivica sto si jos tu.

Al’ eto, to valjda tako u zivotu ide. Te selidbe su mucna stvar, oduze se, neke se stvari i zaborave, pa se po njih dolazi tek posle, nakon mnogo, suvise mnogo vremena.

Radoznali i pozitivni

Ako bih morala da izaberem dve reči kojima bih opisala Srbiju, kako je vidim sada i u budućnosti, bez razmisljanja bih rekla da je ona radoznala i pozitivna, i to je ono sto mi uliva nadu. Kako je već opšte poznato radoznalost ide ruku pod ruku sa otvorenošću uma, i kroz te cvikere je mnogo bolje gledati svet. Ta radoznalost ispravlja svaku dioptriju i skida svaki povez koji nam namece društvo.

Ova Srbija koju sad gledam, željna ISTINE i osmeha, ova Srbija koja se bori i otima od čvrstih stegi neznanja, to je Srbija koju želim za sebe, svoju porodicu, prijatelje i sugradjane.

Ova država je konačno izvukla svoj nos iz tamne pećine u koju su je strpali, i počela da njuška i saznaje, da se osmehuje, da želi da se menja, radi na sebi, raste, PREOKRENULA SE. Mozda čak i preraste sva naša očekivanja, iznenadi nas, i ostavi u šoku, ispuni Zoranove reči i postane sve ono o čemu sanjamo decenijama, ono za šta svi znamo da ima potencijala.

Konačno smo stali lice u lice sa svime onim što nas je činilo otudjenima, nezainteresovanima, i ona gipsana maska iskrivljenog i lažnog osmeha je pala i polomila se u hiljade sitnih delova koje vise nikad ne možemo i odbijamo da popravimo.

Naše jedino oružje je smeh, i sva ova dobra energija, koja raste, gomila se i preti da osvoji svaki kutak ove naše male – velike Srbije. Šaržer nam je pun, i pucamo pravo u srce.

Stiv Džobs vam je poručio da ostanete gladni i blesavi, a LDP dodaje - RADOZNALI I POZITIVNI.

Muskarci sa majcine tacke gledista

Kaze meni pre neki dan moja majka:

” Sine, muskarci su kao cvece, mozes ih podeliti u dve grupe. Cvece bez mirisa, to je kao da imas lepog, zgodnog, pametnog muskarca ali bez duse. Cvece nije cvece ako ne mirise, tako ni covek nije covek ako nema dusu. Isto tako mirisno cvece, nije svo lepo, al’ sto miriseeee… Obican, ne preterano lep niti pametan, al’ sto ima dusu, ma dobar da mozes na hleb da ga mazes. Pa ti, sine, biraj koje cvece ubiras, ono mirisno, a ruznjikavo, il’ ono lepo, a bez mirisa. “

Istinu da kazem, u pravu je, ima momaka, k’o bogovi, lepi, bre, kao naslikani, al’ dzaba kad nema dusu, nema srce, nema osecanja, ne ume da voli i ceni. Ima ih i prosecnih, obicnih, a dobrih, ma zvezde sa neba da ti skinu. Uvek je imala dobre savete!